Upravljanje u vanrednim situacijama
Implementacija strategije za smanjenje rizika i unapređenje radnih uslova
Regulativni Okvir
Upravljanje u vanrednim situacijama u Republici Srbiji definisano je Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, kao i nizom podzakonskih akata. Ova oblast obuhvata sve aktivnosti usmerene na prevenciju, pripravnost, odgovor i oporavak od katastrofa izazvanih prirodnim, tehničko-tehnološkim i drugim opasnostima.
Ključni Ciljevi
Udruženje prepoznaje značaj sveobuhvatnog i multisektorskog pristupa upravljanju vanrednim situacijama, u skladu sa međunarodnim standardima i praksama (Sendai okvir za smanjenje rizika od katastrofa, ISO 22320 i dr.).
Ključni izazovi u ovoj oblasti odnose se na unapređenje međuinstitucionalne saradnje, podizanje kapaciteta lokalnih zajednica, povećanje otpornosti kritične infrastrukture, kao i uspostavljanje održivog sistema ranog upozoravanja.
Krizni menadžment i koordinacija u vanrednim situacijama
U širem kontekstu, upravljanje vanrednim situacijama obuhvata i krizni menadžment, koji se odnosi na koordinisano donošenje odluka i preduzimanje hitnih mera radi zaštite ljudi, imovine i poslovnih procesa tokom nepredviđenih kriznih događaja. Efikasan krizni menadžment zahteva jasnu strukturu komandovanja, brzu razmenu informacija i stalnu obuku relevantnih aktera, u skladu sa standardom ISO 22320:2018 – Security and resilience – Emergency management – Guidelines for incident management.
Standardizovan pristup kontinuitetu poslovanja u kriznim situacijama
Neodvojivo od kriznog menadžmenta je i kontinuitet poslovanja, koji podrazumeva planiranje i sprovođenje mera koje omogućavaju nastavak ključnih funkcija organizacija čak i u uslovima ozbiljnih poremećaja. Ovaj pristup oslanja se na međunarodno priznati standard ISO 22301:2019 – Security and resilience – Business continuity management systems – Requirements, koji pruža okvir za razvoj, primenu i unapređenje sistema upravljanja kontinuitetom poslovanja. Dodatni standardi kao što su ISO 31000 (Risk management) i ISO 27001 (Information security) takođe doprinose sveobuhvatnoj otpornosti sistema.
STRATEGIJA IMPLEMENTACIJE
Udruženje će kroz svoje delovanje:
Saradnjom sa Sektorom za vanredne situacije, lokalnim samoupravama i drugim zainteresovanim stranama, udruženje će inicirati unapređenje normativnog i operativnog okvira, kao i aktivno učestvovati u njegovoj izmeni i dopuni, te predlagati izradu novih rešenja u skladu sa savremenim pristupima upravljanju vanrednim situacijama.
Promovisanje integracije osoba sa invaliditetom, starijih i ugroženih grupa u svim fazama upravljanja rizicima;
Organizovati obuke i vežbe za unapređenje pripravnosti i odgovora na katastrofe;
Pružati podršku u razvoju i primeni planova zaštite i spasavanja u privredi i javnom sektoru;
Podsticati organizacije da razviju planove kontinuiteta poslovanja i mehanizme kriznog odlučivanja u skladu sa međunarodnim standardima (ISO 22301, ISO 22320, ISO 31000 i dr.).
Krizno upravljanje
Bezbednost i otpornost u savremenom društvu
Efikasno upravljanje vanrednim situacijama i krizама predstavlja temelj otpornog društva, a kroz multisektorsku saradnju i ulaganje u prevenciju moguće je značajno umanjiti posledice katastrofa i osigurati brz i stabilan oporavak.
Zaštita i otpornost kritične infrastrukture (KI) postaje ključna oblast bezbednosti u savremenom društvu. Zakon o kritičnoj infrastrukturi prepoznaje značaj zaštite sistema čije bi ugrožavanje imalo ozbiljne posledice po živote ljudi, zdravlje, bezbednost, privredu, životnu sredinu i funkcionisanje države.
Nacionalna bezbednost
Kritična infrastruktura kao stub nacionalne bezbednosti
Kritična infrastruktura obuhvata sektore kao što su energetika, vodosnabdevanje, saobraćaj, zdravstvo, informacione i komunikacione tehnologije, finansijski sistemi i druge oblasti od značaja za nacionalnu bezbednost i javnu sigurnost.
Saradnjom sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i drugim nadležnim organima, udruženje će doprinositi sprovođenju zakona i podzakonskih akata, kao i aktivno učestvovati u njihovim izmenama i dopunama, te inicirati izradu novih normativnih rešenja u oblasti upravljanja rizicima i vanrednim situacijama.
Podržavati operatere KI u izradi procene rizika, planova zaštite i kontinuiranosti poslovanja, u skladu sa SRPS EN 17483 i ISO 22301;
Promovisati principe otpornosti, procene rizika i međusektorske saradnje među akterima u javnom i privatnom sektoru;
Organizovati stručno usavršavanje i razmenu međunarodnih iskustava u zaštiti KI.
Kritična infrastruktura je osnov stabilnog društva i ekonomije, a njena zaštita zahteva sistemski pristup, koordinaciju svih nivoa vlasti i operatera, kao i kontinuiranu primenu najboljih međunarodnih praksi.
